headerphoto

Bolesti kože, dlake i noktiju

Aktinična keratoza


Šta je to aktinična keratoza?

Aktinična keratoza (AK) je najranija faza u razvoju karcinoma kože. Uzrokovana je dugotrajnim izlaganjem sunčevoj svetlosti što dovodi do pojačanog zadebljanja površnog sloja kože (epiderma). Najčešće se javljaju posle 40. godine života i češće u oblastima gde je pojačana insolacija. Retko, AK mogu se naći i kod mladih osoba u ranim 20. godinama života. Oko 50% osoba svetle puti u toku života imaju AK.

AK se lako prepoznaju. Koža na fotoizloženim regijama, najčešće na licu, nosu, čelu, kod muškaraca delu poglavine bez dlake, uškama i na nadlanicama postaje gruba sa ljuspicama, neravna, i neretko liči na mali rog. AK se može javiti i na donjoj usni u vidu difuzne, suve promene s ljuspicama na površini. Tipična AK je boje kože ili crveno-smeđa. Veličina je promenljiva, od sitnih, poput vrha igle, do metalne kovanice. Ukoliko se ne leči, AK može da se, u daljem toku, transformiše u tzv. spinocelularni karcinom kože. Ponekad se ispod tzv. kožnog roga krije karcinom kože. Uz AK koža često pokazuje i druge znake fotooštećenja.


Kako se može sprečiti nastanak aktinične keratoze?

Prevencija mora započeti već u najranijoj mladosti kada se dešavaju prva oštećenja kože posle nekontrolisanog izlaganja suncu u letnjem periodu. Nikada nije kasno započeti s primenom zaštitinih mera.

Osnovne mere prevencije su:

  • Izbegavati nepotrebno izlaganje suncu u vremenu od 10 do 16 časova.

  • Nositi odeću koja prekriva ruke i noge kao i šešir sa širokim obodom.

  • Nanositi fotoprotektivne preparate s većim faktorom zaštite (SPF preko 30) koje nanositi 30 minuta pre izlaganja suncu. Preparati za fotoprotekciju moraju obezbeđivati zaštitu od UVA i UVB spektra. Treba ih nanositi i tokom oblačnih dana.

ode

Dalje >>