headerphoto

Bolesti kože, dlake i noktiju

Herpes zoster


Herpes zoster je virusna infekcija koju uzrokuje Varičela-zoster virus, isti virus koji uzrokuje ovčije boginje. Svako ko je preležao ovčije boginje može kasnije imati herpes zoster. Posle preleženih ovčijih boginja virus ostaje neaktivan u određenim nervnim ćelijama i kada se reaktivira uzrokuje herpes zoster. Oko 20% osoba koje su preležale ovčije boginje tokom života će imati herpes zoster. Većina osoba tokom života dobije samo jednom herpes zoster.

Nije potpuno jasno koji faktori reaktiviraju virus iz stanja „uspavanosti“. Prolazna oslabljenost imunskog sistema može uzrokovati da se virus umnožava i širi preko nerva do kože. Bolest, trauma i stres takođe mogu uzrokovati herpes zoster.

Prvi simptomi heres zostera mogu biti žarenje, svrab, peckanje ili ekstremna osetljivost jednog dela kože koje se obično nalazi na jednoj strani tela. Ovi simptomi mogu biti prisutni 1-3 dana pre pojave crvenila na koži. Ponekad, povišena temperatura i glavobolja mogu biti deo kliničke slike. Veoma brzo, na postojećem crvenilu dolazi do stvaranja grupisanih plikova koji traju 2-3 nedelje. Bol, najčešće veoma izražen, je jedna od glavnih karakteristika herpes zostera. Veoma retko, herpes zoster se može manifestovati bolom bez prisutnih plikova ili plikovima bez osećaja bola.

Herpes zoster se najčešće manifestuje na trupu i zadnjici, a ređe na licu, rukama i nogama. Posebna nega neophodna je kod pacijenata kod kojih je herpes zoster zahvatio oko, jer su moguća trajna oštećenja ukoliko se na vreme ne započne adekvatno lečenje.

Dijagnoza se najčešće postavlja dermatološkim pregledom. Ponekad, tečnost iz plikova se može poslati na specijalne laboratorijske testove.

Herpes zoster obično spontano prolazi za nekoliko nedelja. Ukoliko se rano dijagnostikuje, što je najbolja varijanta za pacijenta, mogu se ordinirati antivirusni lekovi koji sprečavaju dalje razmnožavanje i širenje virusa. Ponekad, kod težih slučajeva i kada je zahvaćeno oko, kombinacija sistemskih kortikosteroida i antivirusnih lekova takođe se može prepisati.

Najčešća komplikacija herpes zostera je postherpetična neuralgija koja se manifestuje bolom, utrnulošću, peckanjem ili svrabom koji traju i posle potpunog povlačenja svih promena na zahvaćenom delu kože. Značajno češće se viđa kod starijih pacijenata. Rana upotreba antivirusne terapije može sprečiti pojavu ove komplikacije.

Herpes zoster je značajno manje zarazan nego ovčije boginje. Osobe sa herpes zosterom mogu preneti virus ukoliko plikovi nisu intaktni. Novorođenčad i osobe sa značajno oslabljenim imunskim odgovorom imaju najveći rizik da dobiju ovčije boginje od osobe koja ima herpes zoster.

Stvaranje ožiljaka obično nastaje kada je bila manifestna teža klinička slika herpes zostera, naročito kod osoba s oslabljenim imunskim odgovorom, kod starijih pacijenata ili kada je došlo bakterijske infekcije na postojećim plikovima.

<< Nazad